Jao nane
Moji klinci su već odavno shvatili da je moje djetinjstvo puno anegdota i funny situacija. Zbog toga me svako malo nagovore da im pričam o tome. Neke od mojih doživljaja moram da ispričam i po nekoliko puta. U njima se,valjda, najviše pronalaze...
Volim da im pričam o tim stvarima, uglavnom zbog toga da bi lakše shvatili neke situacije u kojima će se i sami naći. Ili, da bi shvatili da ne možeš a, boga mi i ne moraš biti "glavni u raji" da bi ti bilo zabavno....
Najmilija su im prepričavanja situacija u kojima sam, kao klinka, ispadala smiješna....ili, što bi se reklo, gdje sam se "prosipala k´o riža"....Ali, prepričavajući im i opisujući takve događaje, radim to sa što više gegova i šaljivim tonom, sa željom da ih naučim da se u životu moraš ponekad znati nasmijati i šalama na "svoj račun"...
Sinoć je bilo jedno takvo veče. Veče maminih priča iz djetinjstva....