Izdvajamo

 

Nas i ostale zemlje južnog dela Evrope izgleda muče slični problemi, pa se i Španci sve kasnije sele iz porodične kuće i napuštaju svoje roditelje.

Dok je to kod nas ništa više nego tema za porodično okupljanje, Španci već uveliko rade na rešavanju tog problema. Za sve mlade koji žele da napuste roditeljske domove, vlada Španije će obezbediti 300 dolara mesecne pomoći i to u trajanju od dve godine.

Poznato je da sve kasnije napuštamo roditeljska gnezda, na kraju krajeva zašto bi? Kod mame i tate je toplo, sigurno a i klopa je uvek sveža. Međutim Španci su odlučili da se bore protiv takvog lagodnog života na koji se sve veći broj ljudi odlučuje.

Premijer Španije, Pedro Sančez, je zabrinut da sve više ljudi živi sa roditeljima čak i u poznim tridesetim godinama. Najavio je da njegova vlada planira organizovanje mesečne pomoći svim punoletnim građanima od 18 do 35 godina u visini od 300 dolara (250 evra). Jedini uslov za dobijanje iste je da taj novac bude namenjen plaćanju kirije u periodu od 2 godine.

Premijer Španije, Pedro Sančez, je zabrinut da sve više ljudi živi sa roditeljima čak i u poznim tridesetim godinama. Najavio je da njegova vlada planira organizovanje mesečne pomoći svim punoletnim građanima od 18 do 35 godina u visini od 300 dolara (250 evra). Jedini uslov za dobijanje iste je da taj novac bude namenjen plaćanju kirije u periodu od 2 godine.

Dok se u Evropi problem rešava, u Srbiji i na ostatku Balkana ovome se posvećuje minimalna pažnja. Čak štaviše većina roditelja odgovara svoju decu od samostalnog života. Roditelji smatraju da njihova deca nisu sposobni kao oni, da su vremena „komplikovanija“ i da ne mogu da dopuste svom detetu da se potpuno osamostali bez griže savesti.

Poznato je da je u balkanskoj kulturi mnogo izraženija veza izmedju dece i roditelja. Nije uopšte strano da nas roditelji svakodnevno zovu i proveravaju čak i poznijim godinama. Da li je problem ekonomske, tradicionalne i kulturološke prirode, stručnjaci idalje nisu utvrdili, ali činjenica je da bi trebalo da se pozabavimo ovim pitanjem.

Noizz.rs

Malena Maida Bašić, djevojčica od jedanaest godina, sjedila je na skemliji koju joj je od drveta napravio otac Ibrahim. Skrivali su se osam mjeseci u šumi Kozare. Tog hladnog zimskog jutra, 12.februara 1993.godine, ispred šatora od cerade i najlona, jela je grah sa udrobljenim bajatim kruhom. Zavladala je potpuna tišina. Vojnici su ih opkolili i prišli na dvadesetak metara. Kada je zapucalo prvi je pao njen otac. Osjetila je oštar bol u stomaku i strovalila se na leđa. Pokušala je da dozove majku Mirsadu ali glas je ostao u grlu. Gledala je kako meci kidaju komadiće odjeće sa majčinih grudi dok istrčava iz šatora. Maidini prstići stezali su kašiku. Tanjir se nije prevrnuo. Pokušala je udahnuti ali bolni grč iz stomaka nije dao. Vid joj se mutio i mogla je prigušeno čuti jedino još vrisak brata Mirsada koji pokušava pobjeći. Dječijim grudima prostrujao je zadnji drhtaj.

Piše: Edin Ramulić

* Opis zadnjih trenutaka života djece u tekstu baziran je na autentičnim forenzičkim, sudskim i informacijama dobijenim od očevidaca.