Piše: Šerif Velić

Kino predstava je trebala početi u 8h naveče. Kino operater Živko Desnica pustio je film oko pola devet. Prvo su išli propagandni spotovi iz cijele Jugoslavije. Od Triglava do Đevđelije. Naj češće o radnim pobjedama radnog naroda širom zemlje.... Kućni red se i te kako poštivao. Tišina kao u bogomolji, nema cigareta...mislim na starije jer dim od samo jedne cigarete zasjenio bi sliku na cijelom filmskom platnu.

KRAJ... Vesela družina krenula je kući. Kroz samo naselje Omarska nije bilo priče. Priča je krenula tek kad su došli na domak Paljuga, velikog poljoprivrednog kompleksa od nekih dvije stotine hektara. Mrkli mrak. Neki su se držali i za ruke. Svak je sebi našao sagovornika. Galsno su se prepričavali utsci. Iz daljine činilo se da tu niko nikog ne sluša jer gotovo svi su grajili i nadvikivali se istovremeno. Približavali su se Markovcu i Mrljinom mezarluku. Mrlja, lokalna ciganka, tu je nekada imala svoju kućicu. Kad je umrla ukopali su je u njenoj avliji pored samog puta. Kuće više nije bilo ali je ostao Mrljin mezar. Govorilo se da je volila po noći izaći pred zakašnjele prolaznike.

Na stotinak metara od mezara razgovor je nekako utihnuo. Prvo su ugledali čovjeka u mraku natprirodno visokog sa podignutim rukama u vis. Ledeni žmarci prostrujaše tijelom a kosa poče rasti. Al' ne biva moralo se dalje. Neki su se još čvršće pofatali za ruke. Približavali su se a ono je mirno stajalo. Neko prozbori. Pa to je vrba. Da. Bilo je to okresan vrbov panj. Dva preostala ogranka ličili su na podignute ruke. U odlasku po danu niko na to nije obraćao pažnju. Do Mrljinog mezarluka ostalo još tridesetak metara. I prije nego su stigli na samom mezaru vidjeli su nešto bijelo. Bio je to Dževdo Jusufov u čućećem položaju prekriven bijelim čaršafom.

To nešto počelo je da raste. Do ljudske visine i tako i vako al' kad je nastavilo rasti e onda je bilo gur guzici. Dževdo je pripremio veliku motku i onda nastavio podizati još dva tri metra u visinu. Prvo muk... Onda kolektivni vrisak. Mirso kao naj hrabriji od sviju bio je na čelu. Dao se u trk. Prema selu. Al' ne lezi vraže. Trideset metara u pravcu kretanja sa suprotne strane drugi previd. Isti onakav. Kad se prije stvori tu...? Pa upravo su pobjegli od njega. Bio je to Mumin - Mure - Murić u ulozi drugog previda. I on narste četiri metra uvis.

Pored sebe imao je ćuku Garova. Nehotice stao mu na rep. Pašče glasno skiknu a panika se još poveća. Napred je grabio Mirso Jusin. Meho Hasanov visoki krakonja iza Mirse a do njega brat Mesud kratkonog i podebeo lijevom rukom vukao brata Mehu za rukav s namjerom da ga proturi sebi za leđa a istovremeno ispružio desnu ruku naprijed galasno uzvikujući - amin. amin... Uči Meho brate...Uči! Amin!!! Zadihani i dobro znojavi stigoše do prvih kuća. Selo...utonulo u san. Ponegdje u daljini lanuo bi po koji pas.

Mirso udari jako nogom od tlo...Mrlja...... haj dođi sad ovdje ako smiješ. Lampe se popališe. Hasan, stariji čovjek, Mehin i Mesudov otac koji se dobro razumio u previdove odmah je rekao. - To je vas neko prepao -. Ne može se svima previditi od jednom. Samo kad je neko sam onda se previđa. Odmah u jutro u Radinoj zadruzi održan je vanredni sastanak uz redovne čokanove rakije.

Nekoliko dana nije se znalo ko stoji iza svega... Ali - krtina rovi ispod zemlje pa je ljudi ufate -. Husejin Velić, Nihadov otac otvoreno je prijetio fatajući se za nož rašidovac. Vinovnici ili ti glavne uloge iz priče Kevljanski previdovi dugo, dugo nisu dolaziti u zadrugu niti prolaziti putem kraj Huseinove kuće.