Izdvajamo

Piše:Alma Ćirkić

-Molim te, mama, odvezi me do grada da se vidim s njim na kratko da se smire leptirići... Samo pola sata. Pleaaaseee! Srediću svoj ormar!
-Koji ormar?-pitam. Onaj sto sam te prije 7 dana molila da središ?
-Da. Taj! Molim te, mama. Škola će u ponedeljak. Onda moram učiti. Moram imati dobre ocjene. Trep-tret-trep. Molim te. Samo pola sata.
-Umorna sam. Imala sam baš naporan dan.
-Obećavam biću dobra. Ješću normalno i nećeš me morati opominjati za zubiće. Nosiću aparatić redovno. Ja ću hraniti pse. Ma sve što treba!
-Sve?
-Sve!
-OK. Spremaj se.

20 tak minuta kasnije u autu

-Baš se radujem što ću ga vidjeti. Kupio mi je nekakav lančić. Mislim da će se super slagati uz narukvicu. Ima i on sličan. Slikaćemo se za story.
-Nemoj ti za story, Boga ti. Ako ti ćaća vidi, opet će po meni. I ovako sam izmedju dvije vatre.
-Ma dobro, mama. Ali vi stari ste baš čudni!
-Molim?!?!?!
-Pa da. Nama je glava u oblacima. Puna maštarija i snova. Znaš kako je lijepo kad se zaljubiš, mama. Ništa oko sebe ne primjetiš. Samo na leptiriće misliš. Vi ostarili pa ne znate.
-Ma ko je ostario?!
-Pa ti, na primjer.Mislim ono, nije da si ostarila, ali nisi ni mlada. Mislim lijepa si, ali malo te bore zezaju. Fino te Andjela isfenira i super ti je kosa, ali ono kad si ofarbana, kad se ne vide sijede. Samo se malo ispravi kad hodas i uvuci taj stomak.
-Osjetiš li da auto usporava? Mislim da se samo okreće u pravcu kuće.
-Nemoj, mama, molim te. Mačka si prava. Super si moderna, Boga mi. Tata je isto cool frajer. Ali eto, zaboravili ste kako je imati simpatiju. Da se barem možete zaljubiti.
-Slušaj me dobro, mala. Stari panj najbolje gori. Najljepše se zaljubiti u mojim godinama. Ja nemam komplekse iz mladosti, nikome se ne dokazujem. Imam svoj svijet i mogu se zaljubiti kad hoću. Evo sad na primjer!
-Sad u gradu, misliš?
-Da. Sad u gradu! Sad ću prošetati i naći nekog finog. Zaljubiću se baš onako jako. Još sam ja mlada. Ima u meni ljubavi. Sada volim sebe. To znači da tek sada iskreno mogu voljeti drugog. Nemam ja više iluzija kao s tvojim ćaćom. Džaba vam sve. Niti ću vas više mjenjati nit' spašavati. Naći ću ja sebi još večeras nekog! Ti ćeš meni... Ja ne mogu... Pih!

Malo kasnije na parkingu

-Hvala ti, mama. Vidimo se za sat vremena.
-Nemoj kasniti. Pamet u glavu.
-I ti, majčice. Nemoj raditi ništa što ćeš zažaliti.
-Znam da me muči žgaravica od luka, ali kakvi su ćevapi bez luka?!
-Ti ćeš na ćevape s lukom, mama?
-Da. Što?!
-Onako. Ja mislila... Leptirići... Ovaj... S lukom...Ništa, mama... Sve OK. Prijatno


Mislim na moju djecu, mislim na djecu cijelog svijeta. Oni su nevini. Ne bi ih trebalo hraniti mržnjom pa da sutra postanu gori od onih koji su nam napravili toliko zla.

Ipak...Ipak treba im reci da bar znaju. Ne moraju niti da mrze niti da praštaju.

Oni to ne mogu za nas uciniti ali moraju znati da im se isto to može desiti.