Izdvajamo

 

14.juni 1992. je dan koji je ostao zapamćen po zločinu koji je počinjen u Menkovićima, Kenjarima, Jaskićima i Sivcima, Huskićima, Kilićima...

Danas je 14.06.2022. 30 godina od 92., a sjećanje na taj datum je jako jer tog dana je izvršeno etničko čišćenje od Trnopoljske pruge do magistralnog puta Prijedor - Bana Luka u širini od ceste Trnopolje - Kozarac pa tamo do Vrioske. Tog dana i u narednih dva mjeseca je ubijeno preko 60 ljudi a najviše su stradali Jaskići, Menkovći, Kenjari, Kilići, Sivci, Huskići, Bahonjići... i mnogi tog dana su u Sivcima pobijeni a ostali otjerani u logor Keraterm. Tad je u Sivcima bila sva kozarčka raja koja nije u prvim danima zarobljena. Odlučih da odem u Sivce, Menkoviće i Jaskiće, Huskiće da razgovaram sa rajom i da pitam jesu li zaboravili 1992. 14. juni. Želja mi je da podsjetim i da se nezaboravi ovaj dan i narod koji je ubijen tih dana.
Stariji se dobro sjećaju tog dana i svake osobe koja je ubijena. Još im odzvanjaju uzvici vojnika, govori gdje je ovaj ili onaj, gdje ti je puška, otac, brat, sin...! ili psovke koje su izgovarane, zatim uzvici Ustaše ili Balije i tako dalje.

Teško mi je proći, a da ne svratim kod Mehmeda i Emine Sivac, dvoje izuzetno hrabrih i jakih ljudi. Već na ulazu pred kuću prepoznaju me i znaju šta je razlog mom dolasku. Znaju oni da ja svake godine u ovo doba dođem kod njih. Oči suzne, glas pun gorčine, pokušaj da se osmjehnu i vidim da ih je jako zabolio. Ovom bračnom paru su ubijena dva sina Sead u Suvad. Oni su samostalno, ne čekajući da to uradi tužilaštvo, tražili ubice svoje djece. Za sina Suada i Sulejmana Garibovića osuđeni su Berić i Nišević. "Dok sam živ ja ću se boriti da pravda stigne ove zločince" kaže Mehmed
Za Seada je osuđen Milovan Tadić zvani Brk.

"Taj dan ne mogu zaboraviti odmah ispred materine kuće, na putu udarili su me kundakom po licu, izbili mi dva zuba, na brzinu skinuli sat sa ruke i dotjerali ovdje pred mejtaf. Natjerali su me da kleknem i vojnik me pritisnuo čizmom. Vadi nož da me zakolje, drugi viče nemoj ga klati daj da ispraznim šanžer na njega. Zatim mi je naredio da trčim prema autobusima. Kad sam ustao da bi potrčao udario me u zadnjicu da sam ponovo pao na stomak, brzo ustao i nastavio trčati. Nisu pucali ali ja od straha nisam se zaustavio kod autobusa već su me drugi dočekali malo dalje iza autobusa.
Od krvi na licu i očima nisam dobro vidio drugi su me vratili. Tu mi je Eniza Sivca žena polila da se umijem i kad sam se umio progledao sam. Tad su nas potrpali u autobuse i odvezli u Keraterm" sjeća se, za Kozarac.eu, Fehim Ičić iz Sivaca.

Sada Sivac mi priča kako je išla u logor Keraterm da traži muža Nazifa i komšije. Ne zna odkud ta hrabrosta, ali išla je, a nije znala gdje.
Zatim se prisjeća svih dešavanja u to vrijeme. Kaže ne zna datume, jer ko je u to vrijeme mislio na datum.

Nazif Sivac se sjeća da su ga počeli tući već na izlazu iz kuće. Bio je u logoru Keraterm i Trnopolje. Poslije je otišao sa Crvenim križom u Hrvatsku pa Njemačku i nakon 7 mjeseci sreo se sa ženom i djecom.

Jusuf Mujkanović se sjeća kad su ga udarili u leđa i u glavu. Glava i lice su mu bili krvavi do logora, a leđa su ga boljela više od dva mjeseca. "Ono samo tamo da gledaš šta se radi od drugih u Keratermu, dovoljno je. Čovjek ne može više da bude dobar sa zdravljem" kaže mi Jusuf.

Rasima Talić priča, kada su odveli njenog muža, kako su dolazili da je pljačkaju. Njen muž je bio u logorima Keraterm i Trnopolje, a ubijen je na Koričanskim stijenama.

Na kraju ponavljam imena raje koji su tih dana 1992. ubijeni na ovom djelu Kozarca. Spisak ponavljam jer sam primjetio da su mnogi mještani zaboravili imena ubijenih, a mladi nisu ni znali. Ako sam ispustio neko ime molim čitaoce da mi pišu.

Salko Jaskic
Ismet Jaskić
Jaskić Abaz i sin Nijaz,
Elkazović Osme,
Jaskic (Meho) Abaz 1942-
--Jaskic (Abaz) Nijaz 1963-
--Jaskic (Huse) Salko 1956--
--Jaskic (Huse) Ismet 1961-
---Jaskic (Salih) Mirsad 1953-
---Jaskic (Ibro) Mustafa 1930-
---Jaskic (Zijad) Nihad--
--Jaskić Hakija
--Jaskic (Alija) Rahim 1970-
---Javor (Ale) Alija 1952---
Kenjar (Bejdo) Hasan 1919.
--Kenjar (Husejn) Huse 1935-
-- Kenjar (Huse) Husnia 1973-
--Kenjar (Omera) Ismet 1953-
--Kenjar (Mehmeda) Mehemed 1966-
--Kenjar (Husejna) Mehmed 1940-
--Kenjar (Osman) Mirsad 1962.-
-Kenjar ( Teofik) Mehmed 1981-
-- Kenjar (Mahmut) Munib 1944-
--Kenjar (Muje) Ramo1956--
-Kenjar (Serif) Senad 1965-
--Kenjar (Huse) Serif 1935...
Kilic (Mustafa) Hasan 1949-
--Kilic (Hazim) Hamdija 1973-
--Kilic (Hasan) Hazim 1937-
--Kilic (Himija) Himzo 1965-
--Kilic (Husejna) Mirsad 1972-
--Kilic (Saliha) Mustafa 1969-
--Kilic (Ahmeta) Nihad 1961-
Menkovic (Sulejmana) Jasim 1938-
--Menkovic (Jasima) Selim 1957-
--Menkovic (Jasima) Vahid 1965-
--Menkovic (Jasima) Ilijaz 1969.
Nureski (Alije) Iso 1922.-
-Nureski (Iso) Nihad 1968-
---Nureski (Iso) Mirsad 1970--
Jakupovic (Osme) Zilhad 1963-
-Jakupovic (Huse) Samed 1973
Elkasovic (Saliha) Redzep 1946-
-Elkasovic (Mehmed) salih 1971-
- Elkasovic (Zijada) Nijaz 1954-
-Elkazovic (Zijada) Ilijaz 1961-
- Elkasovic (ZIJADA) Sakib 1968-
-Elkasovic (Hamdije) Midhad 1972-
- Elkasovic(Osmana) Osme 1963-
-Elkazovic (Teofika) Emir 1967-
-Elkazovic (Refika) Ismet 1963-
-Elkazovic (Mehmed) Salih 1971
colic (Mehmeda) Fadil 1942..
Colic (Rame) Dervis 1955-
--Zenkic (Omera) Arif 1934-
-Jakupović Adem-
-Foric Kasima Alija-
- Foric Teofika Smail-
-Zijad Jakupovic-
-Besic (Šerifa) Munib
Huskić Šerif
Huskić Emina,
Huskić Enver
Huskić Edhem
Huskić Šuhra
Bašić Muhamed
Bašić Šefika
Kilić Hazim,
Kilić Hamdija,
Elkaz Salko,
Bahonjić Munib,
Bahonjić Ramo,
Bahonjić Emir,
Kenjar Mehmed i njegov sin Mehemed
Kenjar Huse i njegov sin Husnija,
Kenjar Ramo,
Kenjar Mirsad.
Selimovic (Meho) Mehmedalija
Selimovic (Mehmedalija) Sead

Šahbaz (Smail) Jasmin

GRIJEH JE ŠUTITI, RADI NJIH

Napominjem, za ove zločine još niko nije odgovarao.

Neki su mi rekli da ne pišem i ne slikam, ipak ja napisah i uslika.

Još ovo: Opraštanje ne mijenja prošlost, ali obogaćuje budućnost.

Nijaz-Caja Huremović

 

Nismo stigli pobjeći prije čišćenja.

Za mlade da pojasnim šta je to čišćenje. To je kad vojska traži žive i koga nađu ubija, a ponekog su odvodili u logore.

Iz trapa smo slušali kad vojnici govore "Da mi ga je vidjeti živa, nož će mi zarđati".

Mi smo u skloništu (trapu) pokušavali ostati tihi u strahu da nas ne pronađu. Moj otac Bejdo i Asimov otac Vahid su bolovali astmu. U trapu koji je bio negdje 1,5 x 2,5m a visine nekih 90cm, a nas 13. Bilo je jako zagušljivo i kad se sjetim da smo i nuždu vršili tu, pitam se kako su njih dvojica uspjevali kašalj zabušavati. Ovo pišem i plačem...

Nijaz Huremović