Izdvajamo

 

Nas i ostale zemlje južnog dela Evrope izgleda muče slični problemi, pa se i Španci sve kasnije sele iz porodične kuće i napuštaju svoje roditelje.

Dok je to kod nas ništa više nego tema za porodično okupljanje, Španci već uveliko rade na rešavanju tog problema. Za sve mlade koji žele da napuste roditeljske domove, vlada Španije će obezbediti 300 dolara mesecne pomoći i to u trajanju od dve godine.

Poznato je da sve kasnije napuštamo roditeljska gnezda, na kraju krajeva zašto bi? Kod mame i tate je toplo, sigurno a i klopa je uvek sveža. Međutim Španci su odlučili da se bore protiv takvog lagodnog života na koji se sve veći broj ljudi odlučuje.

Premijer Španije, Pedro Sančez, je zabrinut da sve više ljudi živi sa roditeljima čak i u poznim tridesetim godinama. Najavio je da njegova vlada planira organizovanje mesečne pomoći svim punoletnim građanima od 18 do 35 godina u visini od 300 dolara (250 evra). Jedini uslov za dobijanje iste je da taj novac bude namenjen plaćanju kirije u periodu od 2 godine.

Premijer Španije, Pedro Sančez, je zabrinut da sve više ljudi živi sa roditeljima čak i u poznim tridesetim godinama. Najavio je da njegova vlada planira organizovanje mesečne pomoći svim punoletnim građanima od 18 do 35 godina u visini od 300 dolara (250 evra). Jedini uslov za dobijanje iste je da taj novac bude namenjen plaćanju kirije u periodu od 2 godine.

Dok se u Evropi problem rešava, u Srbiji i na ostatku Balkana ovome se posvećuje minimalna pažnja. Čak štaviše većina roditelja odgovara svoju decu od samostalnog života. Roditelji smatraju da njihova deca nisu sposobni kao oni, da su vremena „komplikovanija“ i da ne mogu da dopuste svom detetu da se potpuno osamostali bez griže savesti.

Poznato je da je u balkanskoj kulturi mnogo izraženija veza izmedju dece i roditelja. Nije uopšte strano da nas roditelji svakodnevno zovu i proveravaju čak i poznijim godinama. Da li je problem ekonomske, tradicionalne i kulturološke prirode, stručnjaci idalje nisu utvrdili, ali činjenica je da bi trebalo da se pozabavimo ovim pitanjem.

Noizz.rs

Kakav sram? Dok danas polugetoizirani Bošnjaci u mimohodu hodaju Prijedorom, iz bašta kafića, smijulje im se saučesnici asasina. Dok LJUDI, jedni uz druge, sa bijelim trakama obilježavaju četvrt vijeka od početka masakra neviđenih razmjera, u Prijedoru se juče slavilo.

Šta se slavilo, zaurlikaće zdrav razum?

Slavila se godišnjica "oslobođenja grada". Dan grada, rekoše.

Zapitajmo gospodu iz Grada Prijedora:

Jel' to dan kada ste ozvaničili ubijanje hiljada svojih sugrađana, među kojima 102 djece, kada ste protjerali i u logore strpali desetine hiljada ljudi?

Jel' to dan kada ste ozvaničili pljačku, paljevinu i nezakonito useljavanje u nesrpske kuće i stanove?

Jel' to dan kada su vam monstrumi postali heroji i "branioci"?

Jel' to dan kada ste obrukali sebe sve do svog šestog koljena i kada ste unizili svoj narod u ime nekakve bolesne ideje?

Jel to dan kad vam je na um pala nacistička ideja da ljudima na kuće stavljate bijele čaršafe, a oko ruku bijele trake, kako bi krvnicima omogućili i olakšali ubijanje?

Jel' to dan kada ste stvorili spiralu zla i mržnje, koja do dan danas usisava u sebe sve što se kreće Potkozarjem?

Jel' to dan kada ste iskopali prvi busen u Tomašici, najvećoj masovnoj grobnici nakon Drugog svjetskog rata?

Jel' to dan od koga vam djeca po svijetu spuštaju pogled i od sramote lažu odakle su?

Jel' to dan kad ste pljunuli po Mladenu Stojanoviću, po partizanskim tekovinama i onako đuture se upisali u četnike krvoloke?

Šta li slavite i obilježavate, doli svoje nemoći, bruke, jada i sramote!?

Dragan Bursać
31.05.2017.