Piše: Nikolina Balaban

Najdraži moji, koji čitate šta ja pišem, naravno, da većina/manjina ne misli uvjek kako ja mislim.
U Prijedoru, RS i BiH ,, Srbi ne postoje,,. Bošnjaci ne postoje,,. ,,Hrvati ne postoje,,. ,,Ostali ne postoje,,. Moja sad već prastara teza. Postoje ljudi i zvijeri.
Snimaju se razni filmovi, o Srbima, Bošnjacima i Hrvatima, o ,,našem,, ratu. Našeg rata ne bi bilo da nije bilo ,,njih,, loše dresiranih zvijeri svih vjera i boja, nekih manje, nekih više, nekih puno više.
Ja ne volim zvijeri ni srpske, ni bošnjačke, ni hrvatske, ni portugalske, ni one iz Lihtenštajna. Ovo nije izvinjenje, niti pravdanje.
Shvatite ovo kao istinsku jezu nekog ko piše što misli. Kao jezu ljudskog bića koje shvata (odavno) da ljudima na našim prostorima tako malo treba da običnim pisanjem krenu jedni na druge puni bjesa i mržnje. Uh, pisanjem istine... Čini mi se da mir 90 – tih ovde nije imao šansu. Imamo li sada šansu...
Zašto ne možemo videti manipulaciju? Zašto neki ljudi hodaju svijetom zatvorenih očiju? Podeliše Vas. Mene nisu. Ja nisam ni Srpkinja, ni Hrvatica, ni Bošnjakinja, ni Makedonka, ni Albanka, ni Slovenka. Ja sam utvara... Nemamo mi ništa. Imamo jedni druge...samo!!! Sve što mislimo da imamo u rukama je tuđih banka. Ali to je već nova tema!

Pozdravljam Vas od srca ma gde i ko god bili.