Piše: Nikolina Balaban

Vidim, čestitke povodom 9. januara su već počele. Kako s koje strane...Neke su pune toplog i dugovečnog preseravanja Velikom Vođi, a neke on nazva morbidnim i provokativnim. Pa, da se pridružim i čestitam istinom...
A istina je svuda oko nas, samo što je neko jasnije vidi od ostalih. Za one koji neće da je vide mora da se uslika i pošalje na ličnu adresu.
Zato i moja čestitka na adresu iz Prijedora, iz Tomašice, draga moja ,,Republiko,,.
Njegoš je davno rekao da su ljudi “stoka pregolema”. Dakle ,,zaluđena ili izluđena stoko,, koja sutra slavi, nek vam je sa srećom od srca, sa svom tahikardijom i aritmijom koja me spopada od ,,uzbuđenja,, zbog tog divnog dana.
Ali ne samo u moje ime, nego i u ime onih koji crkavaju, a crknuti ne mogu, onih koji trpe kao dobro zavezani psi kojima se rebra broje golim okom, onih koji čekaju od datuma do datuma Vaša besplatna piva ili vina na trgovima, sve uz muziku (,,hljeba i igara,, - oproban modus vivendi), onih koji umesto ,,hleba jedu kolače,, do giljotine, koja se NAJISKRENIJE nadam Vama već nadvila nad zadrigle vratove...
I ne samo njih...
Sretno Vam i u ime ubijenih, silovanih, mučenih, zlostavljanih, nestalih, nenađenih.
Sretno vam u ime vaših plaćenih ubica koji šetaju mojim gradom ili koji će prošetati...uskoro.
I uvis dignite čaše, nazdravite za bolje Vaše sutra, a onda probajte mirno spavati. Jašta, nego će te zaspati, a ujutro je novi dan, mamuran.
I da ne zaboravim, jer sutra po protokolu je i Crkva. Sretno i njima. Licemerima. Oni smeju biti pederi, moj sin ne sme. Oni mogu krasti, ubijati, lagati, silovati decu, mi ostali zbog toga moramo na robiju. Njihovo je carstvo zemaljsko a mi moramo čekati sedamdeset godina da bi na nebu pleli priglavke od zlatne vune za dete koje je umrlo jer neko nije moglao platiti bolničke troškove.
,,...Svejedno kako im je ime, sudbina im je ista.
Svejedno da li su tužni ili lažno veseli, neće se vratiti. Ni moji drugovi se nisu vratili. Izginuli su, svi.
Hoće li i ova moja djeca ići istim tim žalosnim putem, kad odrastu?
Hoće živjeti glupo kao i njihovi očevi?
Vjerovatno hoće, ali u to neću da vjerujem.
Neću da vjerujem, a ne mogu da se oslobodim te strepnje.,, (M. Selimović)

Uh, baš je ,,mrska,, ta Republika Srpska. Uh, baš mi je ,,mrzak,, sutrašnji dan.
Hoću jednu državu, hoću da obeleževam dan jedne države, moje. Da ne bi bilo nedoumice zove se Bosna i Hercegovina, kod svih ostalih varijanti imam amneziju.
Hoću da živim kao sav normalan svet.
Da li puno tražim???
Ovo je moja mala borba protiv rešetki koje je većina (nažalost) ugradila u svoj um.
Sretno Vam iz Prijedora, sretno Vam iz Tomašice.