Izdvajamo

Piše: Šerif Velic

 

Esselamu alejkum poštovani prijatelji !

Kako vidite i mi smo kupili kompjuter. Ima se pa može se. Ono jest da je bilo izvjesnih problema od strane bolje polovine, ali nakon dužeg i iscrpnog ubjeđivanja pa i natezanja da prostite, uspio sam moju gospođu nagovoriti da i mi kupimo tu famoznu napravu. Tek tada nastaju problemi.

Zaljubila se pod stare dane?! Ma u kompjuter dragi moji, u kompjuter!!  Prvo je pozvala kćerku da joj održi kratki kurs o kompjuteru a onda neda meni ni prismrditi.
Kao ona sve zna i ona sve može. Šta ću, kud ću, pustim je jer ja sam se zarek’o da se snjom neću prepirati. Kad ona započne ja samo reknem: "draga danas nešto nisam raspoložen za svađu."
Tako sam je pustio ovih desetak dana da se koprca k’o pile u kučini pa onda...                Čas ima vezu sa Amerikom čas nema.

Te šta je ovo?

Te šta je ono?                                                                                                                      -”A što neće Bog mu dao!?”
-"Mužiću moj! Haj’’ vamo! Kako moreš biti taki?"
-"Hajde pomozi ako hoćeš da ostanemo dobri."
-"Dobro eto me trkom."
I tako nakon dugih i iscrpljujućih pregovora potpisali smo pakt o nenapadanju i miroljubivoj koegzistenciji a ovaj tekst je kao rezultat te saradnje na obostrano zadovoljstvo. Nadam se da će u buduće sa vezama sve štimati. Toliko za sada.

Selam svima što vas ima.

Serif Velic Jönköping Svedska

Al' mi moja mati nikad ne znade objasniti zašto ja sad nemam sadašnjosti a o buducnosti da i ne pricam. O prošlosti citam, ali je malo kasno, a da sam znao, da smo svi znali, da nam je receno, sad bi bezbeli kahvendisali kod Šide ili kod Saje cifuta il' pred Indeksom, Oazom ili u Trinestici, ko što su radili oni naši jarani, kojih više nema, prije dvadesetak godina. (Novembar 2011.)